[ Pobierz całość w formacie PDF ]
bilo predvi�eno za uniatavanje maaki, a ne za lov. Po�eo je da jede meso kad
ga je glad istinski mu�ila, i bilo ga je pomalo stid ato mu se dopada ukus.
Principi se tope na plamenu nu~de.
Zagledao se u gustu aumu i poneku blatnjavu zaravan i odlu�io da malo
istra~uje. Nema mo� reke izolovala je usamljeni �amac od ritmova tla, i zato
je plovidba nizvodno i nizvreme delovala prirodno, svilasto neizbe~na. Tako
ne�e niata nau�iti.
Poaao je uz obalu, uz nemi pritisak vremena koji je isprva delovao kao laki
letnji povetarac, ali brzo bi oduzeo svu energiju onome ko bi iaao uz njega.
Uz put je odmeravao masu stabljika, debala i prepletene modro-zelene mase koja
je �u�ala kraj obale reke kao da �eka neato. Proalo je dosta vremena otkako je
pobegao od uniatenja ogromne planine-piramide i onog Volmslija iz
Porodice Brit. Bilo mu je drago ato je naaao ovaj �udan Sokak sa srebrnom
rekom i ato mo~e da se uklopi u njega, prate�i vremenske linije koje su se
pribli~avale crnoj rupi. Nau�io je poneato o kulturi i po�ela je da mu se
dopada ljudskost u njoj, njen arhai�ni aarm.
Ni traga ljudima. Dr~ao je brz tempo i zato se zadubio u misli i bio je
potpuno nepripremljen. Onizak muakarac sa puakom krate~om iza�e iza debelog
stabla i samo se iskezi.
"Ime?" upita on, poato je prvo otpljunuo.
"Tobi."
"Idea uzvodno?"
Bolje izbe�i pitanje nego lagati. "Tra~im hranu."
"Jesi naaao neato?"
"Nisam imao prilike."
"Nisi izdaleka. Samo malo nizvodno je velika oluja." �ovek se airoko iskezi,
pokazuju�i sme�e zube iza tankih i beskrvnih usana. "Video sam kako je
�oveku ia�upala ruku."
Dakle, znao je da Tobi nije mogao doaetati ovamo uz reku. Tobi se potrudio da
zvu�i nemarno. "Doaao sam od mesta sa velikim, starim, mrtvim drvetom."
"Znam to mesto. Ima mnogo bobica i korenja. Zaato si doaao ovamo da tra~ia?"
"�uo sam da je tu negde veliko naselje."
"Viae kao grad, sinko. A ja mislim da bi trebalo da ostanea u divljini, sa
nama."
Page 111
ABC Amber Palm Converter, http://www.processtext.com/abcpalm.html
"Ko su to 'mi'?"
"Neki momci." �ovekov zalepljeni osmeh kao da je po�eo da se opuata.
"Treba da idem dalje, gospodine."
"Ova beba ovde ka~e da imaa pre�a posla." �ovek podi~e krate~ kao da ga je on
li�no izmislio.
"Nemam novaca."
"Ne treba mi novac. Velik si i sve~, moji prijatelji �e se radovati da
te upoznaju."
Pokretom krate~a dao je znak Tobiju da po�e. Tobi nije video na�ina da se bori
protiv puake pa je poaao, a �ovek ga je pratio na pristojnoj razdaljini.
Krate~ je zapravo bio neobi�an plod, sa drveta koje je Tobi jednom video.
Oru~je je raslo kao tvrde mahune u kroanjama drve�a glatke kore, i moralo se
ubrati kada dozri. Ovaj krate~ imao je cev koja se nastavljala na
�vornovatu loptu, a ova se zavraavala kundakom - sve je bilo deo ~ivog oru~ja.
Kad bi se zabilo kundakom nani~e u bogato tlo, sa dovoljno vode i svetlosti,
na njemu su nicali meci. Po veli�ini kundaka pretpostavljao je da je to
potpuno odraslo oru~je, puno metaka.
Spotakao se na bokor oatre trave, �uo �oveka kako se smeje njegovoj
nespretnosti, a onda je izaaao na stazu od ru~i�aste gline. Ovaj �ovek o�ito
je nameravao da ga odvede do nekog mesta gde do�ek ne�e biti u znaku
dobrodoalice. Obi�na kra�a, ili prepad - za to je �uo, pa �ak i video. Ali
napeti, vreli pogled ovog �oveka govorio je o ne�em viae, o nekom grehu iz
nepoznate mo�vare zrelosti.
`ta da radi? Um mu je klju�ao, ali bez rezultata.
Namerno se glasno zadihao dok je odugovla�io po sve strmijoj stazi. Kao i
ve�ina puteva, kretala se gotovo pod pravim uglom od reke, i zato putnik na
njoj nije ose�ao ni ledeni pritisak uzvremenog niti mu�no klizanje
nizvremenog. Tobi je procenio da �e staza verovatno za�i u bregove koji su se
videli pravo napred. Bube su zujale u nepomi�nim, dremljivim trenucima. Poneke
su i ujedale.
%7ńurno je razmialjao. Proali su kroz zeleno, udubljeno polje a potom je ugledao
ispred sebe oatru krivinu, i samo par koraka od nje duboki, blistavi, �eli�no
sivi potok koji je ~uborio nani~e, ka reci, i mrtvog pacova koji je le~ao na
samoj stazi.
Pacovi nikada ne miriau lepo, a ovaj, mrtav barem ceo dan, ispunjavao je
vazduh oatrim zadahom.
Tobi se ni�im nije odao, samo je zaustavio dah. Potok je mrmorio kraj njega.
Njegovo blago kovitlanje vremena samo mu je malo usporilo korak. Jedna pala
grana i neato otpada posle oluje le~ali su gotovo preko ispucale i plavo-crne
ko~e mrtvog pacova.
Preaao je pravo preko leaine, i zatim je na�inio joa tri koraka. Kad se
okrenuo, �ovek je upravo udahnuo smrad i njegovo lice se zgr�i. �ovek je
ustuknuo, sa nogom u vazduhu, i krate~ nehotice skrenu cev.
Tobi dohvati granu. Nehotice je i sam udahnuo straani smrad. Morao je da
stegne grlo kako ga ~eludac ne bi izdao. Sko�io je na �oveka. U letu je
zamahnuo granom, i osetio udar drveta o drvo.
"Ah!" bolno uzviknu �ovek. Krate~ odsko�i uvis i luda�ki se zakotrlja u potok
-
- koji rastvori oru~je uz oatro aiatanje i eksploziju lake narand~aste pene.
�ovek je piljio u nju, u Tobija - i ustuknuo.
"A sad ti", re�e Tobi jer niata drugo nije mogao da smisli.
Izgovorio je to ato je dubljim glasom mogao. U blizini takvog gladnog metalnog
potoka, svako rvanje bi u trenutku donelo smrt rastvaranjem. Tobi je osetio da
mu klecaju kolena, i da mu srce kuca pod grlom.
�ovek pobe~e. Odjuri uz tihi, promukli krik.
Tobi iznena�eno ~mirnu, a zatim po�e i sam da se povla�i, kako bi se sklonio
od leaine pacova. Zastao je na ivici gustiaa puzavica i ponovo pogledao potok.
Grudi mu se ispuniae iznenadnim ponosom. Pobedio je potpuno odraslog
Page 112
ABC Amber Palm Converter, http://www.processtext.com/abcpalm.html
�oveka. On!
Tek kasnije je shvatio da je �ovek svakako bio joa uplaaeniji od Tobija
- jer je bio suo�en sa podivljalim strancem punim miai�a, ne naro�ito
upe�atljivim ali naoru~anim poprili�nom mo�ugom. Zato je �ovek skromno
zbrisao, sa prljavom, ispasanom koauljom koja je lepraala za njim kao pozdrav
u ~urbi.
2. VETROVI ZBRKE
Tobi je zaobiaao bregove, u slu�aju da se �ovek vrati sa prijateljima.
Uputio se nizvodno, hodaju�i dok ga san ne savlada. Ako se bude dr~ao na
dobrom odstojanju od reke, nadao se da �e izbe�i vremensku oluju koju je �ovek
pomenuo - pod uslovom da to nije bila la~.
Reka se uvek videla sa neke uziaice, poato se teren podizao sa obe strane.
Sloj bistre vode se sa te daljine stapao sa mrkim blatiatima, pa je
[ Pobierz całość w formacie PDF ]
