[ Pobierz całość w formacie PDF ]
bilo predviðeno za uniatavanje maaki, a ne za lov. Poèeo je da jede meso kad
ga je glad istinski muèila, i bilo ga je pomalo stid ato mu se dopada ukus.
Principi se tope na plamenu nu~de.
Zagledao se u gustu aumu i poneku blatnjavu zaravan i odluèio da malo
istra~uje. Nema moæ reke izolovala je usamljeni èamac od ritmova tla, i zato
je plovidba nizvodno i nizvreme delovala prirodno, svilasto neizbe~na. Tako
neæe niata nauèiti.
Poaao je uz obalu, uz nemi pritisak vremena koji je isprva delovao kao laki
letnji povetarac, ali brzo bi oduzeo svu energiju onome ko bi iaao uz njega.
Uz put je odmeravao masu stabljika, debala i prepletene modro-zelene mase koja
je èuèala kraj obale reke kao da èeka neato. Proalo je dosta vremena otkako je
pobegao od uniatenja ogromne planine-piramide i onog Volmslija iz
Porodice Brit. Bilo mu je drago ato je naaao ovaj èudan Sokak sa srebrnom
rekom i ato mo~e da se uklopi u njega, prateæi vremenske linije koje su se
pribli~avale crnoj rupi. Nauèio je poneato o kulturi i poèela je da mu se
dopada ljudskost u njoj, njen arhaièni aarm.
Ni traga ljudima. Dr~ao je brz tempo i zato se zadubio u misli i bio je
potpuno nepripremljen. Onizak muakarac sa puakom krate~om izaðe iza debelog
stabla i samo se iskezi.
"Ime?" upita on, poato je prvo otpljunuo.
"Tobi."
"Idea uzvodno?"
Bolje izbeæi pitanje nego lagati. "Tra~im hranu."
"Jesi naaao neato?"
"Nisam imao prilike."
"Nisi izdaleka. Samo malo nizvodno je velika oluja." Èovek se airoko iskezi,
pokazujuæi smeðe zube iza tankih i beskrvnih usana. "Video sam kako je
èoveku iaèupala ruku."
Dakle, znao je da Tobi nije mogao doaetati ovamo uz reku. Tobi se potrudio da
zvuèi nemarno. "Doaao sam od mesta sa velikim, starim, mrtvim drvetom."
"Znam to mesto. Ima mnogo bobica i korenja. Zaato si doaao ovamo da tra~ia?"
"Èuo sam da je tu negde veliko naselje."
"Viae kao grad, sinko. A ja mislim da bi trebalo da ostanea u divljini, sa
nama."
Page 111
ABC Amber Palm Converter, http://www.processtext.com/abcpalm.html
"Ko su to 'mi'?"
"Neki momci." Èovekov zalepljeni osmeh kao da je poèeo da se opuata.
"Treba da idem dalje, gospodine."
"Ova beba ovde ka~e da imaa preèa posla." Èovek podi~e krate~ kao da ga je on
lièno izmislio.
"Nemam novaca."
"Ne treba mi novac. Velik si i sve~, moji prijatelji æe se radovati da
te upoznaju."
Pokretom krate~a dao je znak Tobiju da poðe. Tobi nije video naèina da se bori
protiv puake pa je poaao, a èovek ga je pratio na pristojnoj razdaljini.
Krate~ je zapravo bio neobièan plod, sa drveta koje je Tobi jednom video.
Oru~je je raslo kao tvrde mahune u kroanjama drveæa glatke kore, i moralo se
ubrati kada dozri. Ovaj krate~ imao je cev koja se nastavljala na
èvornovatu loptu, a ova se zavraavala kundakom - sve je bilo deo ~ivog oru~ja.
Kad bi se zabilo kundakom nani~e u bogato tlo, sa dovoljno vode i svetlosti,
na njemu su nicali meci. Po velièini kundaka pretpostavljao je da je to
potpuno odraslo oru~je, puno metaka.
Spotakao se na bokor oatre trave, èuo èoveka kako se smeje njegovoj
nespretnosti, a onda je izaaao na stazu od ru~ièaste gline. Ovaj èovek oèito
je nameravao da ga odvede do nekog mesta gde doèek neæe biti u znaku
dobrodoalice. Obièna kraða, ili prepad - za to je èuo, pa èak i video. Ali
napeti, vreli pogled ovog èoveka govorio je o neèem viae, o nekom grehu iz
nepoznate moèvare zrelosti.
`ta da radi? Um mu je kljuèao, ali bez rezultata.
Namerno se glasno zadihao dok je odugovlaèio po sve strmijoj stazi. Kao i
veæina puteva, kretala se gotovo pod pravim uglom od reke, i zato putnik na
njoj nije oseæao ni ledeni pritisak uzvremenog niti muèno klizanje
nizvremenog. Tobi je procenio da æe staza verovatno zaæi u bregove koji su se
videli pravo napred. Bube su zujale u nepomiènim, dremljivim trenucima. Poneke
su i ujedale.
%7Å„urno je razmialjao. Proali su kroz zeleno, udubljeno polje a potom je ugledao
ispred sebe oatru krivinu, i samo par koraka od nje duboki, blistavi, èelièno
sivi potok koji je ~uborio nani~e, ka reci, i mrtvog pacova koji je le~ao na
samoj stazi.
Pacovi nikada ne miriau lepo, a ovaj, mrtav barem ceo dan, ispunjavao je
vazduh oatrim zadahom.
Tobi se nièim nije odao, samo je zaustavio dah. Potok je mrmorio kraj njega.
Njegovo blago kovitlanje vremena samo mu je malo usporilo korak. Jedna pala
grana i neato otpada posle oluje le~ali su gotovo preko ispucale i plavo-crne
ko~e mrtvog pacova.
Preaao je pravo preko leaine, i zatim je naèinio joa tri koraka. Kad se
okrenuo, èovek je upravo udahnuo smrad i njegovo lice se zgrèi. Èovek je
ustuknuo, sa nogom u vazduhu, i krate~ nehotice skrenu cev.
Tobi dohvati granu. Nehotice je i sam udahnuo straani smrad. Morao je da
stegne grlo kako ga ~eludac ne bi izdao. Skoèio je na èoveka. U letu je
zamahnuo granom, i osetio udar drveta o drvo.
"Ah!" bolno uzviknu èovek. Krate~ odskoèi uvis i ludaèki se zakotrlja u potok
-
- koji rastvori oru~je uz oatro aiatanje i eksploziju lake narand~aste pene.
Èovek je piljio u nju, u Tobija - i ustuknuo.
"A sad ti", reèe Tobi jer niata drugo nije mogao da smisli.
Izgovorio je to ato je dubljim glasom mogao. U blizini takvog gladnog metalnog
potoka, svako rvanje bi u trenutku donelo smrt rastvaranjem. Tobi je osetio da
mu klecaju kolena, i da mu srce kuca pod grlom.
Èovek pobe~e. Odjuri uz tihi, promukli krik.
Tobi iznenaðeno ~mirnu, a zatim poèe i sam da se povlaèi, kako bi se sklonio
od leaine pacova. Zastao je na ivici gustiaa puzavica i ponovo pogledao potok.
Grudi mu se ispuniae iznenadnim ponosom. Pobedio je potpuno odraslog
Page 112
ABC Amber Palm Converter, http://www.processtext.com/abcpalm.html
èoveka. On!
Tek kasnije je shvatio da je èovek svakako bio joa uplaaeniji od Tobija
- jer je bio suoèen sa podivljalim strancem punim miaiæa, ne naroèito
upeèatljivim ali naoru~anim popriliènom moèugom. Zato je èovek skromno
zbrisao, sa prljavom, ispasanom koauljom koja je lepraala za njim kao pozdrav
u ~urbi.
2. VETROVI ZBRKE
Tobi je zaobiaao bregove, u sluèaju da se èovek vrati sa prijateljima.
Uputio se nizvodno, hodajuæi dok ga san ne savlada. Ako se bude dr~ao na
dobrom odstojanju od reke, nadao se da æe izbeæi vremensku oluju koju je èovek
pomenuo - pod uslovom da to nije bila la~.
Reka se uvek videla sa neke uziaice, poato se teren podizao sa obe strane.
Sloj bistre vode se sa te daljine stapao sa mrkim blatiatima, pa je
[ Pobierz całość w formacie PDF ]